Ishrana čoveka u 21. veku

Ishrana čoveka u 21. veku

 

Ishrana je sastavni deo svakog živog organizma, bića na zemlji.

 

Ishrana je potreba svakog čoveka, a to je proces gde ljudsko biće putem konzumacije hrane unosi sve potrebne elemente, materije u organizam da bi njegovo telo kompletno funkcionisalo, kao i da bi zadovoljio glad i svoja čula.

 

Ishrana savremenog čoveka je veoma loša. Statistički podaci su zabeleželi da je ishrana sadašnjeg čoveka najnezdravija u istoriji čovečanstva.

 

Živimo u modernom svetu gde tehnologija, nauka i medicina napreduju iz dana u dan, ali eto  ipak vise od pola zemljine populacije boluje od raznih bolesti da ne kazem  “ Ne izlečivih.

 

Savremeni čovek se danas hrani većinom da zadovolji svoju glad i svoja čula, ne gleda šta jede, ne obazire se na raznovrsnu ishranu, i neobazire se na to šta mu telo kaže.

 

Hrani se većinom iskljucivo industrijskim proizvodima, koje današnje koorporacije plasiraju putem medija.U današnje vreme brza hrana ili drugim rečima “ FastFood “, je samo jedna od redovnih obroka današnjeg društva, koja čini prženu hranu, pleskavice, burgere, i ostala mesa koja su puna holesterola i koncentrata, gazirana pića puna rafinisanih šećera, rafinisanih industrijskih namaza kao sto su majonez, senf, itd.

 

Tu su i pekare i poslatičanice koje ne mogu da naprave proizvod bez brašna, šećera, soli, jaja, i mlečnih proizvoda. To su glavne namirnice za proizvodnju,a ujedno i  4 najveća otrova koja izazivaju zavisniost. Mlečni prozvodi su takođe spadaju u redovne obroke.

 

Oni sadrže hormone životinja i antibiotike, kao i kiselinki ph vrednost, puni su holesterola i zasićenih masti. Hrana takvog porekla ( životinjskog ), kada se konzumira svakodnevno unosimo takve sastojke koje prevazilaze naše fiziološke potrebe što ima za posledicu po naše zdravlje.

 

Hranu koji mi kupujemo u velikim centrima, marketima, većinom  “ne znamo” odkle dolazi, sta sadrže. Sad je na glasu GMO hrana od koje “ne možemo” pobeći  (genetski modifikovani organizm).

 

To je za one koje ne znaju ili ne razumeju taj termin, biljka, životinja, bakterija ili neki drugi organizm, čiji je genetski material modifikovan koristeći postojeći DNK metod spajanje gena.

 

To je proces gde se razliciti DNK spajaju u jedan molekul, i tako stvore novu kombinaciju gena, i to je sastavni deo današnje ishrane čoveka.

 

GMO hrana je svuda, ali  mali procenat organskog proizvoda, proizvede se od strane ljudi ( seljaka ), koji imaju male farme, i te proizvode proizvedu u sobstvene svrhe. Malo je onih koji  izvoze.

 

Istraživanja su pokazala da pretežna ishrana životinjskog porekla, i rafinisanih proizvoda dovodi do raznih bolesti kao što su, kardiovaskularna oboljenja, artritis, dijabetes, bolesti digestivnog sistema, takodje problem sa bubrezima, prostatom,jetrom, krvni pritisak, migrena, glavobolja, ailchamerova bolest, autizam, pa čak i rak, ali mi ne smanjujemo konzumacuju istog uprkos tim činjenicama, već povećavamo iz godine u godinu.

 

 

Statistika je pokazala da je za ovu godinu do dana 5.8.2017. konzumirano  190,500,768 tona mesa, kao i da je potrošeno u svrhu proizvodnje mesa 1,300,150,450,890 tona vode, kao i da je proizvedeno 90,343,901 tona antibiotika na živu stoku ( drugim rečima živoj stoci daju antibiotike da bi proizveli što brže proizvod i izbacili ga na tržište, bez obzira na posledice po ljudsko zdravlje, a to mi svakodnevno konzumiramo, mi, vi, vaša, naša deca ).

 

Takodje je proizvedeno 2,078,171.90 tona pesticida širom sveta koje se koriste u svrhu sto brže proizvodnje voća i povrća, takodje je proizvedeno 1,306,301.90 tona parabena    ( to je konzervans koji se koristi u proizvodnji kozmetike, u proizvodnji lekova,a u proizvodnji hrane se koristi kao aditiv. Zabeleženo je da povećava rizik raka dojke kao i poremećaj sa hormonima, tj. estrogenom ).

 

Do dana 5.8.2017. zabeleženo je 7,125,587 novih slučaja obolelih od raka, i 700 kontaminiranih hemikalija koje se trenutno nalaze u našem organizmu. Isto tako je proizvedeno 91,456,871 tona  morskih proizvoda koji su puni hemikalija ili su proizvedeni na morskim farmama pod uticajem čoveka, 2,123,123 smrtnih ishoda pod uticajem zagadjene vode i sličnih uticaja ( hrane).

 

Izbaceno je 237,554,300 tona opasnog zagadljivog materijala ( koji se nalaze uglavnom u industriskim predelima, gde je ogromna proizvodnja hrane ).

 

Statistika je tu, ali brojevi i dalje nadolaze, a to je samo dokaz koliko se čovek loše hrani.

 

Raznovrsna ishrana je kljuc zdravlja i uspeha.

 

Ne živi da bi jeo, jedi da bi živeo.

 

 

Nemanja Ljubisavljević

Kuvar i Savetnik za ishranu